Selo uske pruge-Mokra Gora
To su slike Mokre gore, prelepog mesta u kome se sve češće domaćini odlučuju da razvijaju seoski turizam. Prave nove apartmane i preuređuju davnašnje brvnare, udišu dah novog i zanimljivog u donedavno zaboravljene svedoke prošlosti. Nude drukčije sadržaje za svakog ko ne drži do hotelskog smeštaja ili želi istinski da oseti čaroliju seoskog odmora. Kome su draža drvena zaprežna kola pred kućom, mirisi i boje prošlosti, stari zanati i sveži plodovi, nego moderni hotelski ambijenti kakvih ima svuda, kod mokrogorskih domaćina naći će željeno.
Mokra Gora je jedno od retkih sela koje u svom ataru ima dve crkve. Jedna se nalazi u zaseoku Kršanje, a druga u samom centru sela. Prvu su Turci tri puta spaljivali a Mokrogorci je uporno dizali iz pepela. Po predanju crkva Svetog Vaznesenja sagrađena je krajem 17. veka, pre velike seobe Srba na veoma skrovitom mestu kraj reke Belog Rzava opkoljena sa obe strane visokim stenama. Posle tri spaljivanja crkve u Kršanju, narod ovog sela 1892. godine podiže crkvu od kamena koja i danas postoji. Jednostavne arhitekture, jednobrodna sa polukružnom apsidom od sige, pravougaone osnove, ova crkva u Kršanju pripada tipu manjih seokih crkava. U njoj se nalazi vredni ikonostas izrađen 1849. godine i uz njega ikone Isusa Hrista velikog arhijereja na prestolu i ikona Bogorodice sa Hristom na prestolu, slikane iste godine.
Mnoštvo je ovde takvih sadržaja. Objekti su, na primer, smešteni u idiličnom okruženju kamenitih padina, u živopisnim krajevima pored reke. Kuće su spolja obložene drvetom, njihova unutrašnjost primerena svakom zahtevu savremenog gosta, spolja tereni za sportove. Priroda okolo puna iznenađenja: neobičnih građevina, starih crkava, lekovitog bilja. Svi domaćini peku odličnu šljivovicu, domaćice umešno prave zimnicu i gostima nude da tegle ponesu kućama, neguje se domaća radinost, proizvodnja katrana i luča. Leti šetnje i kupanja u čistoj reci, zimi sankanje i skijanje. A u blizini sve drugo što treba: prodavnica, ambulanta, apoteka, suvenirnica, banka, pošta, kao da nije selo…
I usput, prizor iz jedne mokrogorske katrane, koje su starije od voza ‘Ćire’’. Stavio stari majstor katrandžija u nju da peče luč, da od njega nastane katran. Uzeo oko 700 kg borovog luča da dobije oko 60 kg katrana. Radio tako i njegov otac, deda, pradeda. I priča, dok katran iz katrane polako curi i opojno miriše, da ovaj proizvod odvajkada ljudi koriste kao narodni lek za bradavice, ekceme, pa i mnoge stočne bolesti. Kazuje majstor, loži vatru, pa nagne čašicu rakije, one mokrogorske. Čiste kao suza, od koje ne boli glava…
